Uporedni pregled verovanjaUPOREDNI PREGLED VEROVANJA
BAPTISTA SEDMOG DANA I
ADVENTISTA SEDMOG DANA
Često se dešava da se Crkva baptista sedmog dana pomeša s mnogo većom, ali i mnogo mlađom, Crkvom adventista sedmog dana. Iako u određenim oblastima postoji određeno slaganje, između ove dve crkve postoje značajne istorijske i teološke razlike.
Baptisti sedmog dana svoje korene imaju u Pokretu odvojenja u Engleskoj i nastali su sredinom 17. stoleća. Dajući naglasak na značaj učenja Pisma u pitanjima nauke i verske prakse, neki od onih koji su se odvojili od Anglikanske crkve su shvatili značaj držanje šabata (Subote) kao posvećenog sedmog dana i važnosti njegovog držanja za hrišćane koji se pridržavaju Pisma. Prva Crkva baptista sedmog dana u Americi je nastala kada je grupa onih koji su proučavali Pismo došli do tog istog zaključka i kada su se 1671. godine odvojili od baptitičke braće koji su svetkovali nedelju. Sam pokret nije nastao pod vođstvom ili spisima bilo kog pojedinca. Čak ni danas Baptisti sedmog dana ne priznaju autoritativno vođstvo ili proroštvo bilo koje osobe.
Adventisti sedmog dana su nastali gotovo 200 godina nakon Baptista sedmog dana. Oni svoje korene imaju u prvoj polovini 19. stoleća i učenju Vilijama Milera (William Miller) Čije je tumačenje Knjige proroka Danila izračunalo da će se Drugi Hristov dolazak zbiti 1844. godine. Kada se proroštvo nije ispunilo došlo je do velikog razočarenja, i mnogi od njegovih sledbenika su nastavili s naučavnjem modifikovanih rešenja njegove teologije o poslednjim danima i prihvatanjem učenja Baptista sedmog dana po pitanju Šabata. Ova dva osnovna učenja su utvrđena kroz viđenja [vizije] Elen Vajt (Ellen G. White) koja je postala zvanični prorok pokreta. Gospođa Vajt je kroz svetlost zvanja proroka, tokom čitavog svog života govorila gotovo sa pozicije najvišeg autoriteta. Na konferenciji koja je održana 1857. godine, njeno svedočanstvo crkvi je „primljeno kao glas od Gospoda Njegovom narodu“ (Review and Herald, Nov. 12, 1857).
Osnovne sličnosti obe denominacije:
· praktikovanje krštenja verujućih podronjenjem;
· svetkovanja biblijskog Šabata, sedmog dana u sedmici;
· neliturgijski oblik bogosluženja;
· briga o verskoj slobodi i odvojenosti crkve i države.
Osnovne razlike.
1. Baptisti sedmog dana pridržavaju se istorijskog principa protestantizma da je Sveto pismo konačni autoritet u pitanjima vere i prakse, i da je Hristos konačni tumač Božje volje za čovečanstvo. Adventisti sedmog dana imaju Sveto pismo kao izvor svog verovanja, ali veruju i da je Elen Vajt bogonadahnuti prorok, i da njeni spisi i tumačenja takođe trebaju da se prihvate kao autoritet u crkvi.
2. Baptisti sedmog dana veruju da će se Isus Hristos vratiti na zemlju u sili i slavi u vreme koje nam nije objavljeno. Oni veruju da je detaljno razumevanje proročkih tekstova stvar ličnog tumačenja. Adventisti sedmog dana stavljaju veliki naglasak na prihvatanje tumačenja apokaliptičkih spisa za koje veruju da su ispravni. Mnogi veruju da će samo oni koji prihvate njihov koncept „sadašnje istine“ biti spremni kada se Hristos pojavi.
3. Baptisti sedmog dana imaju kongregacionalistički oblik crkvene organizacije, u kome je moć data pomesnoj [lokalnoj] crkvi uključujući i poziv da materijalno pomažu svoje propovednike. Njihova Generalna konferencija ima status „savetodavnog tela“ za zajedničke programe, zajedništvo i duhovno upotpunjavanje. Adventisti sedmog dana imaju episkopalni oblik crkvene organizacije u kome su moć i mnoge odluke idu od vrha naniže.
4. Baptisti sedmog dana poštuju individulano tumačenje Pisma pod vođstvom Svetog Duha. Zbog toga oni dozvoljavaju širinu u razumevanju i praktikovanju Pisma. Adventisti sedmog dana se drže pozicije kreda, očekujući od svojih članova veću uniformisanost u verovanju i praksi.
5. Baptisti sedmog dana Čine veliku razliku između moralnog zakona Starog zaveta (poput Deset zapovesti, koje su date čitavom čovečanstvu) i ceremonijalnog zakona (datom Izrailju). S toga oni ne obraćaju pažnju na te stvari, poput propisa o čistoj i nečistoj hrani koji su opcioni. Adventisti sedmog dana su stanovišta da se starozavetni propisi poput čiste i nečiste hrane još uvek zahtevaju od hrišćana.
6. Baptisti sedmog dana se slažu sa drugim protestantima da je Hristovo delo otkupljenja završeno na krstu. Dar večnog života se zasniva na Božjoj blagodati, a ne na sopstvenim delima, obezbeđujući budućnost od osude. Oni odbijaju naglašavanje tumačenja o „istražnom sudu“. Adventisti sedmog dana pridaju veliko značenje „vesti trećeg anđela“ (Otkrivenje 14,9-12). Oni smatraju da je Hristos 1844. godine ušao u Nebesku svetinju i da se na nebu sada odvija sud ljudskom rodu. Oni mogu da osećaju odgovornost da ispovede svaki greh i da žive pravednim životom, i da još uvek dovode u pitanje sigurnost svog spasenja.
7. Baptisti sedmog dana podržavaju model o desetku, ali ga ne smatraju obavezujućim. Oni naučavaju da kao verni upravitelji Božjeg stvaranja, određeni deo svojih prihoda dobrovoljno daju kao čin služenja Bogu. Adventisti sedmog dana stoje na stanovištu da je desetkovanje prihoda obavezujuće (za potrebe službe) kao dodatak prilozima i drugim davanjima.
8. Baptisti sedmog dana generalno veruju da nakon smrti duh pravednika odlazi k Bogu. Oni veruju da će obnovljenima biti data duhovna i proslavljena tela prilikom Vaskrsenja. Adventisti sedmog dana veruju da i duh i telo u smrti spavaju, i da se neće probuditi do Hristovog povratka. Do tog dana, mrtvi su (doslovno) u besvesnom stanju.
9. Baptisti sedmog dana od samih početaka propovedaju svoju karakterističnu doktrinu o Šabatu kao blagoslovu datom čovečanstvu i iskustvu Božje večne prisutnosti među svojim narodom. Pokoravanje Njegovim zapovestima je odgovor ljubavi na Njegovoj blagodati koja se očituje u Isusu Hristu. Oni veruju da se Šabat treba verno poštovati kao dan od odmora, bogosluženje i slavljenja. Adventisti sedmog dana su u saglasnosti s biblijskim učenjem o Šabatu po svom istorijskom nasleđu, ali su ga smestili u okvir doktrine o sudu u Nebeskoj svetinji, dajući joj glavnu ulogu u određivanju spasenja pojedinca.
10. Baptisti sedmog dana imaju ekumensko polazište u pogledu drugih denominacija, verujući da iako verovanje drugih može da bude pogrešno u nekim njihovim praksama i verovanjima, oni su takođe sledbenici Hrista koji je umro da bi svi mogli da budu spaseni. Baptisti sedmog dana držanje nedelje ne povezuju sa „Znakom zveri“ koji se spominje u Otkrivenju sv. Jovana Bogoslova. Adventisti sedmog dana istorijski se pridržavaju teologije o ostatku, koji spasenje ograničava samo na neke. U svojoj „velikoj borbi“ između Hrista i satane, promena biblisjkog Šabata na neznabožačku nedelju se tumači kao Znak zveri, isključujući mnoge od mogućnosti da budu izabrani. Ovo vodi do ograničavanja povezanosti s drugim denominacijama.
* * * * *
Određivanje učenja Adventista sedmog dana je teško zbog pokreta unutar same crkve koji danas spise Elen Vajt tumači drugačije. Takođe, sumiranje učenja Baptista sedmog dana dodiruje oblasti koje nisu obuhvaćene konferencijskim veroispovedanjem, pa s toga predstavljaju učenje većine crkava i pojedinaca.
